Tom Schneider pripada velikim igračima a postao je zapažen u martu 2006. godine kada je na WPT World Poker Challenge turniru u Renou završio na trećem mestu. Ranije je već bio poznat po člancima za Pokerati.com. Tom je bio poznat i kao domaćin programa iPOD "Iza sveta stolova". Pisao je knjigu "Hopla, već sam puno zaradio" i jedno vreme je stalni gost 'High Stakes Poker' sveta.

Na petom takmičenju, Schneider je uzeo prvo mesto i pobedom na $2,500 Omaha-8/Stud-8 mixed eventu osvojio je svoju prvu zlatnu narukvicu. Ali tu nije bio kraj. Šest dana kasnije na turniru $2,500 HORSE ušao je u finale i tako se preko WSOP-a izborio za titulu igrača godine.

Nakon 18 dana, bio je bogatiji za još jednu narukvicu pošto je pobedio na takmičenju $1,000 Stud-8 (Event 46) i tako postao jedini igrač koji je uspeo da na 2007 WSOP turniru osvoji dve narukvice. Sa bodovima je izbio na prvo mesto. Jedino je Jeffrey Lisandro predstavljao opasnost po njega u borbi za titulu. Međutim Lisandro je 54. event takmičenje završio rano, ispao je na 14. mestu tako da je Scheinder osvojio laskavu titulu Igrača Godine.

U intervju Schneider će ispričati kako je doživeo osvajanje prve narukvice i kako mu je igra na HORSE turniru pomogla na putu do titule Igrača Godine...

PokerNews: Dakle Titula Igrača godine WSOP! Kakav je osećaj, posle toliko vremenal?

Tom Schneider: Veoma dobar. Jako sam srećan. Proveo sam 2 meseca u Vegasu. Kada sam stigao kući, pogledao sam video snimak. Ne zbog pokera ili titule ali interesantno je videti šta drugi rade tokom igre. Stvarno, zaista je lepo! Još se uvek teško navikavam na ovo priznanje jer se nikada nisam osećao kao favorit za osvajanje titule.

PN: Da pričamo o prvoj pobedi. Ranije si tvrdio da Stud-8 nije tvoja omiljena igra. Šta zapravo nisi voleo?

TS: Ja sam od onih igrača koji vole da rizikuju, ne igram stegnuto. Stud-8 odgovara stegnutim igračima i tu se ja ne snalazim. Dosadno je i zato nisam mnogo puta igrao to ili nisam dobro igrao. Ako ne možeš odigrati onoliko deljenja koliko tebi odgovara, onda ti je dosadno!

PN: Naveo si par puta da su te više puta pogodile karte. Ispričaj nam neke zanimljive detalje koji su ti pomogli da dođeš do finala?

TS: Mislim da nisam imao dovoljno sreće. Bio sam dobar onoliko koliko su mi karte dopustile. Ruke za koje sam mislio da mogu pobediti, pobedile su. Svako deljenje koje sam procenio kao dobitno, bilo je dobitno. Imao sam i nekoliko scoop ruku i one su takođe izdržale. Ne mislim da sam dobio zato što su stvari bili dobre ili loše. Samo su me karte poslužile više nego inače.

PN: Finalni sto je bio dosta jak -- Annie Duke, John "The Razor" Phan, Chris "Jesus" Ferguson, David Benyamine. Sa kakvim emocijama si seo za sto?

TS: Nisam se uplašio. David Benyamine igra sa većim limitima nego ja. Ali za ostale se to ne može reći. Recimo sa John Phanom sam puno puta igrao. Annie Duke i Ferguson, sa njima još nisam igrao ali oni su više turnir igrači. Plašio sam se da će me izigrati ali sam se nadao da će mi i dalje dolaziti dobre karte. Plus, vodio sam sa puno čipova.

PN: Imao si 989,000 čipova ispred Edmond Tonnelliera koji je imao 679,000 žetona kada je počeo heads-up. Posle ste igrali još 50 minuta do večere. O čemu si razmišljao u toku odmora?

TS: Želeo sam da odigram jako agresivno i da ga uništim, naročito u delu Stud-8. Kada smo se vratili sa večere, odmah sam odneo prvo deljenje sa scoopom. Imao sam i sreće. U heads-up-u odigraš moguće najbolje ruke. Ne možeš samo sedeti i čekati da dobiješ dobru kartu. Karte su mi dolazile pa sam ga u Stud-8 igri isterao iz pota. Kad je postao short-stack, uvek sam uspevao da ga prisilim da baci karte.

PN: Šta se desilo u tih 40 minuta?

TS: Šta se desilo? Za kratko vreme sam ga opelješio i pao je na nekoliko žetona. S obzirom da se kod split-pot igara deli pot, to mi je oduzelo malo više vremena. Ili je odneo pola pota ili je pravio scoop ali je to takva igra. Takve igre duže traju nego Hold'em. Tonnellier je pao na 3,000 čipova a kod mene je bilo više od 1 milion. Malo je smešno ali mislim da je na kraju hteo što pre da se oslobodi muka.

PN: Šta si mislio posle turnira? Da li je bilo dovoljno ili si hteo još neki udarac naneti protivnicima na turniru?

TS: Pre nego što sam stigao na turnir rekao sam ženi, "Probaću osvojiti naslov Igrača godine, a za ovo treba tri final stola. Ali ne igram na toliko cash stolova." Ona je klimnula glavom i ja sam onda rekao da ću to i uraditi. Pre toga nisam uspeo da osvojim ni jedan WSOP turnir. Sa druge strane zvučalo je malo ludo, jer malo ljudi mi je davalo neke šanse. Nikada nisam tako nešto isprobao.
Osećao sam se jako srećnim, mislio sam da sam pružao najbolju partiju života. Nikad nisam bio tako koncentrisan kao tada. Možda je ulogu igralo u svemu tome da mi je cilj bio: 3 final stola. Ne znam, imao sam sreće i ne znam da li ću još nekad osvojiti narukvicu. Ova je godina stvarno bila jako dobra!

PN: Da pričamo malo o drugom final stolu, o takmičenju $2,500 HORSE. Šta se tamo desilo?

TS: Ovo je bio turnir za koji bi svi rekli da se može predati. Većina kada izgubi žetone kaže: "Nemam volje da idem na večeru sa tako malo žetona." Kod mene se ovo totalno promenilo ove godine. Ja sam rekao: "Nadam se da ću stići i sa toliko žetona na večeru."
Skoro na celom HORSE turniru sam bio short-stack. Ušao sam i finale, na final sto sa 20,500 čipa, a blindovi su bili 8,000/16,000. Trebao sam ispasti na 8. mestu. Naredni short-stack igrač je imao oko pet puta toliko. Nisam brojao. Ja sam imao najmanje žetona i rekao sam: "Neću napraviti nikakvu glupost, i dalje ću paziti i pratiti igru, da bih nešto uzeo." I na iznenađenje, još sam i vodio u jednom trenutku ili sam bio blizu. Ne znam da li sam vodio, ali sam imao puno žetona ispred sebe. A to daje energiju. Posle dugo nisam imao dobre karte.
Stvarno je bilo tvrdo na final stolu. Puno igrača nije dobilo zasluženo priznanje, npr. Annie Duke i Chris Ferguson. Mason (Richburg) je osvojio turnir i stvarno je jako dobro igrao. Chris Bjorin je takođe završio više puta na plaćenom mestu na WSOP takmičenjima. Bili su tu i Eslami i Rob Mizrachi.

PN: Robert je posle otišao da osvoji Pot Limit Omaha Event od $10,000.

TS: Tačno.

PN: Da pređemo na drugu narukvicu. Opet Stud-8! U čemu je bilo drugačije ovo takmičenje od ranijeg mixed eventa, to jest HORSE-a?

TS: Da. Ali bih hteo nešto reći. Gledao sam sasvim drugačije na to kako igrati na 3 finalna stola i kako osvojiti narukvicu. Rekao sam sebi: "Neću dozvoliti da mi lako uzmu preostale žetone. Neću se lako predati." Izdržao sam više puta. Na kraju drugog dana sam se čak i pojačao, stigao sam na finalni sto, kao čiplider.

PN: Spolja je izgledalo, kao da je bilo lakše na finalnom stolu, barem gledajući iz tvog ugla. Tamo je bio Scotty Nguyen, Tony Ma, koji je bio short-stack. Kako si se osećao? Ti si imao najviše žetona.

TS: Verovao sam, ne toliko u svoju poziciju, nego u to da ću igrati onoliko dobro kao ranije. Malo sam se bolje osećao, za 4 igrača ranije nisam ni čuo. Nemoj me krivo razumeti, ali neko ko je poznat, ne znači da dobro i igra. Za stolom su bili Scotty Nguyen i Tony Ma, koje sam poznavao. Ostale nisam nikada video.

PN: Heads-up je dosta dugo trajao. Tri i po sata, bez večere. Hoyt Verner je prošle godine bio šesti, i bio je dosta nervozan za stolom. Šta misliš o tome?

TS: Tačno je. I ja sam se iznenadio kad sam ostao sa njim u igri. Otvoreno je igrao, mada je do tada bio nervozan, stegnut. Morao sam menjati strategiju igre. Njega sam isto hteo gaziti, ali nisam uspeo. Odigrao je jako agresivno više deljenja. Zato sam odlučio, da ću ga malo usporiti i odigrati dobre ruke protiv njega. Napravio je zaista lepu prednost ali ja sam i dalje hteo osvojiti turnir i nisam to smeo dopustiti. Menjao sam igru i uspeo osvojiti nekoliko deljenja.
Puno mi je značilo i to što su bili prisutni moja supruga i moji prijatelji. On skoro da nije imao navijača. Ovo znači puno u pokeru. Jer kada i malo osvojiš i čuješ svoje navijače, nasuprot igraču koji ponekad uzme veliki pot a niko ne navija za njega.
Kada sam u nizu uzeo više potova bili su uvek uz mene i na kraju sam već osećao da se u duši predao ili da se slomio. Da li se osećao pobeđenim, ne znam. U zadnjem krugu je tada išao all-in, kada jednostavno nisam mogao baciti. Imao je Low i praznu kentu. Kada je sve uložio videlo se da je govorio sebi "Ili ću ispasti ili ću dobiti, ali ću makar pokušati".

PN: Malopre si rekao da je tamo bila prisutna tvoja žena i prijatelji. To je bilo kao prednost domaćeg terena?

TS: Da, to zvuči malo neobično. Uvek sam mislio da to nema uticaja. Ali nije tako. Kada navijaju za tebe, dobijaš još veću snagu. Ovo je jako važan psihološki faktor.

PN: Još nekoliko njih je bilo u igri za Igrača godine, među njima Lisandro. Kada si razmišljao prvi put o tome da možeš osvojiti titulu?

TS: Kad sam bio četvrti na HORSE takmičenju, tada sam osetio prvi put da mogu osvojiti titulu. Bili smo na početku WSOP-a i sa ovim četvrtim mestom sam vodio u bodovima. Onda su me neki od njih pretekli, Jeff Lisandro, Rob Mizrachi i Phil Hellmuth a ja sam počeo da klizim dole.

Osvajanjem Stud-8, malo njih me je moglo stići. Sa Lisandrom sam postigao dogovor za koji niko nije znao. Ako on osvoji titulu, meni će dati $11.000 a ako ja dobijem, platiću mu $5.000. Posle je došao kod mene i ja sam mu isplatio pet hiljada dolara. Nije bio loš biznis.

PN: Još uvek ne voliš Stud-8 ili si promenio mišljenje od tada?

TS: Ako igram protiv igrača koji dobro poznaju Stud-8 onda i nije tako dobro. Ali ako igraš sa onima koji nisu tako dobri onda je dobra igra ali i dosadna jer ne možeš biti kreativan. Više volim igre sa većom slobodom. Ono što volim u Studu, to je da možeš uvići igrače u borbu ili ih izbaciti u jednom deljenju. Volim ovaj deo igre. Znači i danas mislim da je to jedna spora igra.

PN: Po tebi, u kojoj igri si najbolji?

TS: Po meni? 2-7 Triple Draw, Badugi i PL Omaha. Tu sam najbolji. Mislim da su u Hold'em-u svi dobri u nečemu, tako i ja. Na prvom shootout turniru sam bio drugi, a prošle godine sam ga osvojio. Igre Limit i No Limit Hold'em mi leže, kao i mnogim drugim igračima ali više volim igre koje drugi ne igraju često. Tamo počinjem sa dosta prednosti.

PN: Da, ima nekoliko dobrih "2-7" igrača. Mogu se izbrojati na jednoj ruci.

TS: Da. Ima pet ili deset dobrih igrača. A u Hold'em-u? Na hiljade.

PN: Da pričamo malo o tvojoj knjizi. O čemu je reč?

TS: Ovo nije samo knjiga o poker strategiji. Već daje lekcije o životu. Priča o odnosu života i poslovnog života. O odnosu između pokera i života. Na kraju svodim priču u jedan sažetak, "Sve što sam naučio o tim događajima".

PN: Imaju li neki poseban značaj karte na naslovnoj strani?

TS: Da, ovo su najgore karte u pokeru. Ali ne trebaju mi najbolje karte da bih bio uspešan u životu. Svi čekaju na karte Kec-Kralj ili slično. Ja ću odigrati ruku koju dobijem, onoliko dobro koliko mogu.

PN: Kako si stigao do Pokeratija? Jer ovo je više za igrače iz Tekasa, a Ti dolaziš iz Finiksa.

TS: Da, to je bilo interesantno. Trebalo je da idem u Dalas na održim prezentaciju svoje knjige za neke poslovne ljude. U publici je bio Karridy Askenasy. Znači otišao sam da reklamiram knjigu. Tamo je bio Dan Michalski, pokretač Pokeratija, dao sam mu do znanja da sam osvojio turnir. Održao sam govor, a došao je momak koji je bio drugi na Pokerati takmičenju. Došao je da me sasluša pa mi se ovako obratio "Hoću da pokrenem jednu radio stanicu, da li bi hteo u tome da učestvuješ?" Posle smo pokrenuli program "Svet iza stolova" i trebao nam je neko ko bi nas obaveštavao o najnovijim svetskim dogadjajima. Zato smo pozvali Dana iz Pokeratija da radimo zajedno. Dan je rekao: "Ako želiš da pišeš članke na Pokerati.com, rado bismo te prihvatili." Mislim da je Dan hteo da proširi Pokerati sajt da bi stigao do više ljudi koji vole poker a ne samo da objavljuje šta se dešava u Teksasu.

PN: O čemu govori emisija "Iza sveta stolova"? To je neki pokerski program preko radija?

TS: Ovo je jedan iPod podcast i naravno priča o pokeru. Ali ne samo o tipovima ili strategiji. Kamufliramo neke poznate poker igrače. Emisija je zabavnog karaktera. Ne samo da sedimo i pričamo o tome, "Kako odigrati ruku Kec-Kralja, ili slično...", sa ovim se već bavi puno emisija. Ne fokusiramo se iskjučivo na igru. Hoćemo da nasmejemo ljude i voleli bismo da što više ljudi nađe zadovoljstvo u pokeru.

PN: Planovi za budućnost?

TS: Napraviću pauzu i nameravam da učestvujem na još nekoj WSOP seriji. Verovatno ću krenuti na nekoliko WPT eventa ali ću se još malo odmarati. U toku dve meseca sam igrao 15-17 sati dnevno. Znam da bi sad trebalo da kažem da jedva čekam povratak. Ali sam malo ostario i hoću da se odmorim od pokera na kratko - igraću golf. Ali obećavam da ću se vratiti i da ćete me videti na još WPT i WSOP turnirima.


Podsetnik! PartyPoker nudi PokerNews igračima ekskluzivni bonus od 20% na depozit do $100 – registruj se odmah!